| Početna stranica | O Crvenom krstu Srbije | Crveni krst Mladenovac | Foto galerija |
                  CRVENI KRST
       Crveni krst je međunarodna, humanitarna organizacija sa sedištem u Ženevi. Osnovao ju je Anri Dinan ( Henry Dunant ).
Na nivou svake države postoji samo jedno Nacionalno društvo ( koje se dele na gradske i opštinske organizacije itd.), a Nacionalna društva se ujedinjuju u Internacionlanu Federaciju Crvenog krsta /Crvenog polumeseca. Uloga Internacionalne Federacije je da doprinese razvoju humanitarnih delatnosti nacionalnih društava, da kordiniše njihovim operacijama pomoći žrtvama prirodnih katastrofa, zemljotresa, poplave, požari...), te da se brine za izbeglice izvan područja sukoba. Zadatak joj je takođe edukacija ljudi o Pokretu ... Međunarodni pokret Crvenog krsta /Crvenog polumeseca čini Međunarodni Komitet Crvenog krsta, koji je osnivačko telo Crvenog krsta. Međunarodni Komitet je neutralan posrednik u oružanim sukobima i nemirima, te pokušava da na osnovu Ženevskih konvencija pruži zaštitu i pomoć žrtvama međunarodnih i građanskih ratova i unutrašnjih nemira. Organizuje bolnice na otvorenom, pomaže ljudima ... U skladu sa svojim humanitarnim radom, Crveni krst takođe radi u korist mira i tolerancije ...

             Istorija  CRVENOG KRSTA
      24. juna. godine, nedaleko od Solferina, malenog mesta na severu Italije, sukobile su se austrijske vojne jedinice sa savezničkom francusko-italijanskom vojskom. Vodila se poslednja bitka za nezavisnost posle koje su austrijanci proterani sa severa Italije; francuski car Napoleon III pritekao je Italiji u pomoć. Krvava bitka koja je trajala 15 sati ostavila je sa sobom 40.000 ranjenih koji su umirali na bojnom polju. Sanitetske službe ne znajući da je bitka započela bile su daleko od ovog prizora. Svega nekoliko lekara, koji su se tu zatekli, trudili su se da sa neznatnim sredstvima pruže pomoć ranjenicima, ali za većinu njih spasa nije bilo. Mladi trgovac iz Ženeve koji se zatekao u blizini bojnog polja, bio je svedok strahovitog prizora. Zvao se Anri Dinan, imao je 31 godinu i bio vođen iznenadnim nagonom da pruži pomoć svima u nevolji. Ali videvši neverovatan broj ranjenika koji su se nalazili oko njega, vrlo brzo je ustanovio da je on sam nemoćan i da neće moći mnogo da učini za njih. Tada spontano pokušava da regrutuje volontere među civilnim stanovništvom Solferina koji su se u početku pokazali vrlo nevoljnim.
Anri Dinan im je tada povikao: " Tuttti fratelli! " - " Svi smo braća! ". I svojim gromkim odlučnim pozivom je uspeo da slomi otpor i da otvori srca tih muškaraca i žena. Postepeno, dobra volja i entuzijazam trijumfuju. Ranjenici su odvedeni daleko od bojnog polja, u crkve i privatne kuće, gde im je stanovništvo svim srcem pružilo pomoć. Neumoran, Anri Dinan se brinuo 3 dana i 3 noći o ranjenicima. Donosio je da piju onima koji su imali groznicu, tešio je umiruće, obećavajući da ce njihovoj porodici preneti poslednju poruku. Nalazi i vremena da ohrabri druge dobrovoljce da pomognu. Ti dobrovoljci su puni dobre volje, ali nisu u mogućnosti da pruže odgovarajuću pomoć, jer im nedostaje znanje i potrebna obuka. Ideja, u početku nejasna, počinje da se oblikuje u mislima Anri Dinana: ako se u Solferinu tada našao veliki broj dobrovoljaca koji su imali dobru medicinsku obuku u osnovi, koliko je nepotrebnih patnji moglo biti izbegnuto? Koliko mladih obećavajućih života je moglo biti spašeno? Odjednom, Anri Dinanu se nameće jedino moguće rešenje: treba stvoriti međunarodno društvo za pomoć, koje bi se baziralo na ugovoru i koje bi pravno obavezalo države. Po povratku u Ženevu, Anri Dinan ne može da zaboravi strahovite scene čiji je očevidac bio u Solferinu. Tri godine nakon tih događaja, mašio se pera i počeo da piše "Sećanje na Solferino", knjigu koja će ući u anale čovečanstva. Nije se zadovoljio da u knjizi opiše nepodnošljive uslove u kojima su se našli vojnici nakon bitke, već je jasno izneo svoje ideje. Traži da bude potpisana međunarodna konvencija koja će osigurati zaštitu civila žrtava rata i da budu stvorena, u svim zemljama, društva za pružanje pomoći, koja će biti zasnovana na principu nepristrasnosti i koja će okupiti dobrovoljce obučene da pružaju pomoć ranjenicima. U godinama koje su usledile, postepeno prisustvujemo stvaranju nacionalnih društava Crvenog krsta, što je bio jedan od ciljeva Dinana. 17. jula 1866. general Difur i savezni savetnik Jakob Dubs stvaraju švajcarski Crveni krst. U celom svetu, počinje obuka dobrovoljaca za pružanje prve pomoći bolesnima i ranjenima. Snabdevaju se magacini zavojnim materijalom, ćebadima i drugim potrepštinama za pomoć; sve je spremno za slučaj izbijanja sukoba. Crveni krst je vrlo brzo stavljen na probu prilikom izbijanja francusko-nemačkog rata 1870. godine, koji je odneo mnogo žrtava. Ali po prvi put u istoriji, pomoćnici Crvenog krsta su obučeni da pruže ranjenicima efikasnu pomoć na licu mesta. Od osnivanja Crvenog krsta godine, 35 nacionalnih društava Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca je stvoreno u Evropi u 20. veka. Ona su spremna da intervenišu prilikom kriza svake vrste. Evropa je početkom našeg veka bila podeljena. Čovečanstvo se nalazi pred društvenim krizama i glađu.
Suočena sa razornim snagama, organizacija Crvenog krsta je spremana da angažuje sva svoja sredstva kako bi pomogla i odbranila ljudska prava. Korišćenje aviona kao sredstva za vodenje borbe daje treću dimenziju neprijateljstvima. Shodno tome, poljske bolnice i šatori Crvenog krsta moraju biti prepoznatljivi sa neba. Ali avion nije samo korišćen za bacanje bombi, bio je i od dragocene pomoći, naime i za brži transport ranjenika.
Anri Dinan se nije samo borio protiv ratnih posledica, već se borio i protiv samog rata. On je jednostavno hteo da spreči postojanje oružanih sukoba, nasilja. Njegov cilj je bio da okupi narode pod znakom čovečnosti i da stvori uslove za život koji bi omogućili širenje istinskog mira. Crveni krst svojim humanitarnim angažmanom, koji je zasnovan na solidarnosti među svim ljudima, daje svoj indirektan ali neophodan doprinos izgradnji pravnog i trajnog mira u svetu. Ideal Crvenog krsta da okuplja sve ljude i narode na planeti. U skladu sa svojim humanitarnim radom, Crveni krst takođe radi za mir i toleranciju ...

 Sedam osnovnih principa čine suštinu Pokreta. Usvojeni su na XX Međunarodnoj konferenciji u Ženevi 1965. godine. Države su dužne da u svako doba poštuju privrženost svih sastavnih delova Osnovnim principima Pokreta :

       | Početna stranica | O Crvenom krstu Srbije | Crveni krst Mladenovac | Foto galerija |