Lazar R. Knežević (1876-1932) je jedna od značajnih ličnosti srpske kulture čije je ime vezano i za istoriju Narodne biblioteke u Beogradu. Knežević je završio osnovnu školu u Jagnjilu, studirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, bavio se profesurom, bio sekretar, pa načelnik Ministarstva prosvete, a radni vek završio je kao direktor Prve beogradske gimnazije.
Prešao je preko Albanije 1915. i iz Skadra je rukovodio prihvatom i evakuacijom srpskih djaka; kao delegat Ministarstva prosvete organizovao je smeštaj i školovanje srpske omladine u Ajaciju na Korzici. U Beograd se vratio 1919. nastavljajući službu u Ministarstvu prosvete, gde je jedno vreme bio inspektor, zatim načelnik Opšteg odeljenja; kratko je vršio dužnost upravnika Državne štamparije. Od 1922. do smrti bio je direktor I muške gimnazije u Beogradu. Knežević je bio član i, kratko, potpredsednik Glavnog prosvetnog saveta Kraljevine SHS. U dva navrata biran je za predsednika beogradske sekcije Jugoslovenskog profesorskog društva, pa je u tom svojstvu učestvovao na medjunarodnim kongresima profesora u Varšavi 1924. (tada je prvi i jedini put posetio Poljsku) i Bukureštu 1928. godine. Jedan je od osnivača Poljsko-jugoslovenskog kluba 1925. i kratko vreme njegov predsednik. Bio je nosilac Ordena sv. Save, Polonia Restituta i francuske Legije casti. Bavio se i prevodilačkim radom i dao odlične prevode dela najznačajnijih poljskih autora. Napisao je francusko-srpski rečnik, dok je u rukopisu ostala pripremljena obimna gradja za srpsko-francuski rečnik. Na početku Prvog svetskog rata spasavao je kulturna dobra Beograda, pored ostalog i dragocenosti koje su čuvale Narodna biblioteka i Narodni muzej.
|
Izrada web stranica - učenička web radionica 