Ovaj put za stranicu DECA PIŠU smo odabrali dve priče učenika OŠ. "Vuk Karadžić" - Šabac
Školarci, drugari, učenici osnovnih škola pišite na e - mail 
~ šaljite svoje radove * DECA PISCI * 
|
Romale, romali Kažu mnogi da je smeh zdrav. Ali mi to ponekad uzimamo zdravo za gotovo, pa pomalo i preteramo. Bio je ponedeljak, a mi smo imali čas fizike i naravno, dogovorenu pismenu vežbu. Radili smo predano i ozbiljnih lica. U učionici se čulo samo naše disanje i šuštanje listova dnevnika koje je nastavnica prevrtala. Niko u tom trenutku nije obraćao pažnju na svet s druge strane prozora. Tamo je život bujao i prelivao se; trava se zelenila i blago njihala na povetarcu; krošnje visokih borova se ponosno uzdizale; po granama vešto je skakala mala hitra veverica; nebo se rascvetalo, a zlatno ogledalo sunca razbilo se i rasulo svuda po njemu. Ipak ostali smo nemi i jedino što nam bilo na pameti ~ bila je pismena vežba. Na licu nastavnice nazirao se smešak zadovoljstva što smo tako mirni. Ali , moralo je sve to nešto da pokvari. Prvo su se čuli tihi glasovi petaka. Nastalo je i kod nas koškanje i probudila se radoznalost za to što se tamo dešava, a mi propuštamo. Samo trenutak kasnije hodnikom je promarširao Miloš Knežević, čuveni Palačinjak, imitirajući Anu Nikolić s pesmom Romale, romali. Odjednom svi smo prasnuli u glasan smeh. Čak se i nastavnica nasmejala. Čas se završio, a mi smo se i dalje smejali i pevali: Romale, romali.  JOVANA Tomić VI/6 Osnovna škola "Vuk Karadžić" - Šabac Izdvojeno odeljenje škole - Mačvanski Pricinovic ( 12km. od Šapca) |
|
Štaka Hodam ulicom. Posmatram ljude i vozila. Topli sunčev zrak u smiraj leta mami osmehe na licima prolaznika. Odjednom otkrivam pojedinost koja kvari ovu lepu sliku. Sakat, stari prosjak ispred zgrade u prometnoj ulici sedi na prljavom poderanom ćebetu. Pred njim kapa s nekoliko dinara i drvena štaka. Neumiveno lice uronulo u zapuštenu bradu, a pogled mu odlutao mimo prolaznika u daljinu. Ćuti. Ne ište pare. Ne kuka, ne mrda se. Ne vidi nas. Verovatno u sećanju, kao dečak sa vršnjacima na nekom poljančetu juri za loptom, ili...
Razmišljam o njemu i nama. Tako stignem do parka. Onda, skoro trčećim korakom vratim se zgradi u prometnoj ulici. Starac i štaka na istom mestu kao spomenik. Zastanem. Turim ruku u džep, vadim deo svog džeparca i novac lagano spustim u kapu. Devojka u prolazu učini isto. U tom trenutku kip ožive. Starac me pogleda, a u njegovim očima beše neizrecive zahvalnosti. Osetih kako mi u obraze buknu krv. U grlu mi se skupčaše neizgovorene reči. Okretoh se i pođoh. Malo srećna - malo tužna. JELENA Baćanović VIII/5 Osnovna škola "Vuk Karadžić" - Šabac Izdvojeno odeljenje škole - Mačvanski Pricinovic ( 12km. od Šapca) |
 | |