KAKO SE MOŽE KORISTITI KONVENCIJA?
Konvencija je delo profesionalaca i stručnjaka i namenjena je, pre svega, profesionalcima: nastavnicima, vaspitačima, zdravstvenim i socijalnim radnicima, advokatima, sudijama i pripadnicima svih onih profesija koji rade ili profesionalno dolaze u kontakt sa decom. Namenjena je i roditeljima. Ali njenu suštinu treba da poznaju u najvećoj mogućoj meri i sama deca. Poznavajući i razumevajući blagovremeno sva prava koja im pripadaju samim rođenjem i koja im se garantuju Konvencijom, deca će sazrevati u odgovorne osobe koje će znati da poštuju i tuđa prava i da se bore za što doslednije ostvarivanje svojih.
Na uskraćenost, neadekvatno ostvarivanje ili pak kršenje nekog prava iz Konvencije može da ukaže svako. Kad god se prava deteta ne poštuju treba reagovati kao pojedinac, grupa ili institucija i skrenuti pažnju nadležnima: ministarstvima, institucijama, službama, lokalnim organima, ili se obratiti organizacijama za prava dece za pomoć i posredovanje. Konvencija, u tom smislu, služi kao putokaz šta i kako treba činiti.

NEKE ZABLUDE O PRAVIMA DETETA

Neka prava su važnija od drugih
NETAČNO. Nema više, odnosno manje važnih prava, ne postoji njihova hijerarhija. Svako pravo može u određenoj situaciji da postane najznačajnije za pojedino dete ili njegovo bliže okruženje.

Konvencija ne obavezuje, jer nije zakon
NETAČNO. Iako prvobitno usvojena od strane Generalne skupštine UN, Konvencija postaje obavezna kad je država, tj. njen parlament usvoji. U našoj zemlji, prema Ustavu SRJ, Konvencija je zakon kao i svaki drugi. Slobodnije rečeno, Konvencija je Dečji Ustav.

Deca imaju pravo da rade šta hoće
NE. Prava deteta ne znače apsolutnu slobodu činjenja. Suština prava deteta je da im se obezbedi život i razvoj u sigurnosti, zdravom okruženju da bi mogli da ostvare sve svoje potencijale i daju doprinos društvu i kao deca i kad odrastu.

Mala deca ne mogu da donose odluke
NETAČNO. Nijedno dete nije toliko malo da ne može da izrazi svoju potrebu, želju ili mišljenje. Pitanje je samo kako to saopštava i kako odrasli na to reaguju. Male bebe to čine pokretima, mimikom i plačem, a starija deca rečima. Uvažavanjem tako iskazane potrebe ili želje, odrasli daju mogućnost detetu da na svoj način utiče na donošenje odluke.

Deca nisu dovoljno zrela da učestvuju u donošenju važnih odluka
NETAČNO. Da li je neka odluka važna za samo dete znaćemo tek onda kada ga to pitamo. U životu svakog deteta i na svim uzrastima postoje stvari koje ga se direktno tiču i koje su za njega važne. Mnogo je tema i sadržaja u porodici, školi ili ustanovi o kojima dete može i treba da bude saslušano, a njegovo mišljenje uvaženo.

Više prava za decu - manje prava za odrasle
NETAČNO. Smisao dečjih prava nije zamena autoriteta ili anarhija, već stvaranje preduslova za ostvarivanje ljudskih prava svakog pojedinca bez obzira na uzrast.

Dajemo deci prava, a šta je sa njihovom odgovornošću?
NETAČNO. Kao PRVO, ne dajemo MI deci prava, već im ona PRIPADAJU rođenjem. DRUGO, učeći da imaju prava, deca istovremeno uče da ta ista prava pripadaju i drugima. Zalažući se za poštovanje sopstvenih prava, deca razvijaju osećaj odgovornosti i poštovanja prava drugih pojedinaca i grupa. Isto tako, učestvujući u donošenju odluka, deca lakše preuzimaju na sebe i odgovornost za njihovu primenu.

Najveće obaveze u ostvarivanju Konvencije o pravima deteta pripadaju roditeljima
NETAČNO. Najveća odgovornost i obaveza da se prava dece što doslednije i svestranije ostvaruju je na državi. Država je ta koja je potpisala i ratifikovala Konvenciju i ona sa svojim organima i nadležnim službama stoji kao garant da ce se ta prava i uživati u praksi. Međutim, prema samoj Konvenciji uloga roditelja je od najvećeg značaja i država mora da poštuje prava i odgovornosti roditelja da usmeravaju i savetuju dete u vezi sa njegovim/njenim pravima, shodno razvojnim mogućnostima deteta.

ŠTA NAM JE ČINITI?

Prihvatiti koncept dečjih prava kao svakodnevnu praksu;
Raditi na njegovom popularisanju: u porodici, školi, zdravstvenim, socijalnim i drugim službama i svuda gde su prisutna deca sa svojim potrebama;
Kao pojedinac dati doprinos što potpunijem ostvarivanju prava deteta u našoj zemlji.

BROJNE AKTIVNOSTI NA OSTVARIVANJU PRAVA DETETA U NAŠOJ ZEMLJI SU JOŠ UVEK PRED NAMA. TO ĆE BITI STALNI PROCES JER STIŽU NOVE I NOVE GENERACIJE DECE KOJE MORAJU DA BUDU UPOZNATE SA SVOJIM PRAVIMA I ODGOVORNOSTIMA, KAO I ODGOVORNOSTIMA ODRASLIH PREMA NJIMA.

DECO, UPOZNAJTE SE SA SVOJIM PRAVIMA!

ODRASLI, PODSETITE SE I PRIHVATITE SVOJE OBAVEZE I ODGOVORNOSTI PREMA DECI!